Intervju – Nemanja Laličić

23/Jun/15

Nemanja Laličić je čovek sa kojim sam sarađivao pre nekoliko godina u studiju Revera i od kog sam naučio dosta zanimljivih stvari i caka u grafičkom dizajnu. On se uprkos ljubavi prema grafičkom dizajnu i uspešnim poslovima u istom odlučio da nastavi da radi ono za šta se školovao i što najviše voli, a u čemu je najbolji, što možete i sami videti.

Da li si imao želju da praviš proizvode koji ne postoje ili te je ljubav prema automobilima odvela na industrisjki dizajn?

Iskreno, ljubav prema industrijskim proizvodima. Automobil se smatra najkompleksnijim industrijskim proizvodom, spram toga poželeo sam fakultet koji će mi pružiti priliku da radim na takvom proizvodu. Poenta je ako znate da isprojektujete auto onda je stolica ili neki manji uradjaj mačiji kašalj 🙂

006 007

Zašto si baš odabrao fakultet u Italiji, a ne neki ovde na primer umetničku akademiju?

Fakultet koji sam ja hteo nije postojao u Srbiji, mislim da i dalje ne postoji.
Svakog ko ima priliku i mogućnosti posavetovao bih da se školuje u inostranstvu. Njihovi sistemi obrazovanja su mnogo stručniji i napredniji od naših u svakom pogledu, naravno u polju dizajna.

Šta je to što si radio u Italiji nakon studija?

Odmah nakon studija uzela me je kompanija Stola S.p.a. kako bih za njih izradio jedan automobil namenjen Sheiku od Dubaia, a odmah nakon toga zapošljavam se u HONDA dizajn centru u Milanu.

 

Koliko je ljudi radilo na Falcon Stoli i koliko Vam je trebalo vremena da napravite automobil za sajam?

Falkon je bio izuzetan projekat, nas 20ak je radilo na njemu, a ja sam bio zadužen za styling i modelovanje prototipa. Automobil je proizveden u rekordnom roku od nekih 30ak dana.

Kakva je bila reakcija klijenta kada je video gotov proizvod (mislim na Falcon Stolu)?

Bio je oduševljen, ali interesantnije je što je par ljudi htelo odamh isti takav ostavljajući blanko ček na bilo koju sumu. Naravno vozilo je unikat i tako je prodato.

009

Koji je projekat na koji si najponosniji?

Najponosniji sam na Mobilni uradjaj (palm device) koji sam projektovao 2011 godine. Razlog je jednostavan, u Srbiji pre nas to niko nije u radio i bilo je izuzetno teško u ručni uređaj spakovati: mobilni telefon, čitac kartica, touch screen, printer i barkod čitac 🙂.

008

Zašto si odlučio da se vratiš u Srbiju i pokreneš svoju priču?

Pa, jednostavno… raditi za velike kompanije u inostranstvu je isto kao i da radite u banci ili bilo kom velikom sistemu, jednostavno niste plaćeni dovoljno a radite jako puno. Troškovi života su izuzetno veliki u Milanu i morate konstantno paziti na budžet, nekako fiksna plata i kreativan rad po meni ne idu zajedno.

Smatraš li greškom što si pored dizajna imao i uslugu štampe i da li ti je to oduzimalo vreme za dizajn ili smatraš da ti je dobro došlo da naučiš nešto novo?

Hm, obično volim da učim nove stvari. Moram priznati da sam i tada ostvarivao profit na dizajnu pa smatram da je bilo dobro naučiti i taj deo posla.

Kako si prelomio da izađeš iz grafičkog dizajna i totalno se posvetiš industrijskom?

Dugo sam razmisljao o tome, sa jedne strane morate raditi više poslova kako biste ostvarili ekstra profit a sa druge strane najbolji postajete u branši ako se 100% posvetite jednom poslu, eto ja sam odlučio da idem putem koji sam i u startu odabrao krenuvši na fakultet za industrijski dizajn.

Da li ti je iskustvo u grafičkom dizajnu pomoglo da klijentima ponudiš kompletan proizvod od izgleda i funkcionalnosti pa do brendiranja?

Jeste i kako trendovi diktiraju danas klijent želi da sve reši na jednom mestu pa mu mi to i pružimo.

Čiji rad te inspiriše i ko ti je omiljeni svetski industrijski dizajner?

Nemam specijalnu osobu ali Italijanski dizajn je ono što uvek odaberem i smatram sebe “dizajnerom italijanske škole dizajna”.

Šta je ono što danas radiš?

Od 2007. do danas i dalje industrijski dizajn. Najviše “Retail” prozivodi i autoindustrija. Od 2010. bavim se aktivno proizvodnjom prototipova i master modela kao i projektovanjem alata u plastičnoj industriji. Sve u svemu ako zelite da proizvedete nesto meni se obratite 🙂

025 024  017019 018  016

Da li je na domaćem tržištu lakše biti grafički ili industrijski dizajner. Gde je veća konkurencija?

Mislim da je u oba polja jednako teško jer naš posao pokreće industrija i proizvodnja, a u Srbiji je to na jako niskom nivou.

Da li si se više fokusirao na domaće ili strane klijente?

Domaći klijenti su 90% mog poslovanja. U mom poslu ima jako puno konsultacija kao i prototipova tako da putem intarneta je skoro nemoguće poslovati.

022 023 021020

Šta odnosno za koji brend bi voleo da radiš u budućnosti?

Kao spoljni saradnik verovatno za BMW

Šta je ono što treba da znaju mladi dizajneri koji kreću sa industrijskim dizajnom?

Uh, teško pitanje, prvo moraju da znaju da je ovo posao kao isvaki drugi, morate raditi puno, držati radnu disciplinu i konstantno učiti. Smatram da je lično shvatanje kritike u dizajnu uopšte propast svakog dizajnera, budite otvoreni za krtitiku ali u isto vreme verujte u sebe.

Srdačan pozdrav 🙂

014 013 012 011 010 002 001 003 004 005 015
Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on Pinterestshare on TumblrShare on LinkedIn