Ako ne pokušaš nećeš ni saznati ishod

27/Aug/15

Da li ste neko ko bi nešto da promeni u svom životu, a nema za to hrabrosti? Napisao sam jedan tekst o tome pa ako vam pomogne biće mi drago. Nije nešto što već nije rečeno, ali je malo drugačije upakovano. Stavio sam mu i mašnu 🙂

Lugano

Mnogi od nas bi nešto menjali u svom životu. Neki su nezadovoljni situacijom u državi, a ujedno i svojom ličnom i ne vide izlaz dok su drugi nezadovoljni ali nemaju hrabrosti da bilo šta menjaju.

Ovi prvi su na ivici pucanja ali nisu još osvestili da situaciju u državi i društvu ne mogu da menjaju. Promene moraju početi od njih samih. Stoje i čekaju da se nešto desi, a svakim danom sve dublje tonu i ne preduzimaju ništa. Sve im je crno i nema nikakve perspektive. Zapravo takvi pogledi na svet čine da se ukopavaju još više. Ako ne plivaš, toneš, osim ako nisi obezbedio čamac na vreme, a nisi jer u tom slučaju bi bio zadovoljan. Nemaju posla, sede po ceo dan, a nikako da se pokrenu i da urade nešto sa sobom. Ako nemate posao onda imate svo vreme ovog sveta da radite na sebi, da naučite nešto novo, da nađete svoj unutrašnji mir u meditaciji i dobijete odgovore, da nagradite svoje telo ranim ustajanjem i leganjem i da započnete dan sa treningom, da se upoznajete sa ljudima i da razmenjujete ideje i iskustva. Znam da će mnogi koji čitaju reći, „čekaj, meditacija…kakve to veze ima“, a naravno da ima. Kada naučimo ovu sjajnu veštinu mnoge stvari će nam biti jasnije i videćemo koliko se odgovora na pitanja koja smo godinama tražili okolo zapravo krije u nama. Poštujem i druge metode koje će da vas probude i osveste.

Nije problem u državi, problem je u pojedincima. Kada bi se svaki pojedinac pokrenuo i učinio nešto da se oseća dobro, probudila bi se i država. Nije rešenje svakog problema prebacivanje krivice na situaciju u državi. Odgovorni smo i odrasli ljudi i moramo prihvatiti odgovornost za sebe i za svoje živote. Zato se pokrenite i radite ono što volite i u čemu ste dobri i isplatićevam se kad tad. Nije rešenje provoditi dane ispred TV-a gledajući vesti, serije i filmove i čekati da vas neko nazove i kaže: „Izvučeni ste iz bubnja, ne morate nikada ništa da radite i dobijaćete pristojnu platu svaki mesec“. Naravno da ima i sreće, ali sreće imaju ljudi koji su pozitivni i tako vibriraju. Sa negativnim stavom nećete se puno odmaći od svojih problema.

Tu postoji i ona druga grupa koja radi, neki u državnom, neki u privatnom sektoru, imaju poslove koji su navodno sigurni a opet su nezadovoljni. Neki platom, neki jer ne rade ono što vole, a opet nemaju hrabrosti da prelome, daju otkaz i pokrenu posao o kom sanjaju ceo život. Stalno su u grču zbog računa, kredita, hrane…

Negde sam skoro čuo „možeš raditi i ono što ne voliš pa da budeš neuspešan u tome“, proveriću ko je napisao to. Genijalno je. Zašto onda ne bi izabrali da radite ono što volite, pa čak i da to ne bude baš uspešno, a biće. Bitno je da verujete u sebe i to što radite i naravno da se iz dana u dan usavršavate. Ako prilikom rada u svoj posao unosite zadovoljstvo, verujte da se to oseti i da će doneti rezultate. Zamislite da sa 70 godina, sedite u stolici i prisećate se svog života. Da li vam je život protraćen ako ste radili nešto što niste voleli? Da li ste zadovoljni kako je izgledao vaš život? Da li vam je žao što niste nešto učinili da to promenite? Da li biste vratili vreme kada biste mogli da to rešite? Zašto ne biste prelomili sada i odlučili da započnete posao sa kojim biste bili srećni? Naravno da ne morate odmah da dajete otkaz i da krenete od nule, ali ako imate ušteđevinu i podlogu da počnete odmah, samo napred. Ako nemate pripremite teren i radite na razvijanju vašeg posla, pa krenite u ozbiljniju priču za par meseci kada shvatite da je vaš brodić za polazak sa pustog ostrva spreman da krene na put.

Zamislite sve ovo kao jedan brodolom, nakon koga ste se našli na pustom ostrvu. Niste zadovoljni životom tu i želite da se vratite kući. Pokušali ste da napravite čamac za beg. To je trajalo prvih 2 nedelje i krenuli ste. Posle 50 metara od obale brod vam se raspao. Vratili ste se ponovo i pokušali ponovo isto, samo ste ga malo bolje učvrstili, nakon čega ste išli 70 metara i opet se desilo isto.Polako ste počeli da gubite veru i da govorite sebi da nećete nikad uspeti. Nakon toga je usledio još jedan neuspešan pokušaj. Na ostrvu ste već godinu dana  i 9 meseci od kako ništa niste pokušavali jer se bojite neuspeha. Sagradili ste drvenu kućicu i polako se snašli oko hrane, naučili da preživite, ali i dalje niste zadovoljni životom na ostrvu. Usavršavali ste skicu za brod i imate dobar plan, ali nemate hrabrosti da ga pravite jer se bojite neuspeha. Bojite se da  vas ovaj bolji i unapređen brod ne odvede par kilometara od obale i da se tu ne raspadne. Bojite se da ne ostanete bez kolibe koju ste napravili i ostrva koje ste istražili i da ne završite opet na nekom novom pustom ostrvu. Ali i tada ste korak bliže cilju. Najinteresantnije je to što jedva čekate da vidite svoju porodicu i da odete sa ostrva, a nemate hrabrosti da se otisnete.

Paxos
  • Šta ako ne uspem? Postavljate pitanje.
  • Ako postavljate to pitanje sebi nemojte ni da krećete. Prvo promenite stav i verujte u sebe, pa kad kažete „Krećem, uspeću“, onda krenite. Čak i ako se desi nešto nepredviđeno što će vas spotaći ustanite i nastavite dalje i zapamtite da neuspeh ne postoji. To je samo put do uspeha, jedan mali pad koji vas čini jačim. Pročitajte biografije mnogih slavnih i uspešnih ljudi i zapitejte se da li bi te biografije i postojale da su odustali.

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on Pinterestshare on TumblrShare on LinkedIn