Pare rastu na drvetu, ako bolje pogledaš

13/Oct/15

 

Nemaš posao. Nađi ga, ne čekaj na druge.

Velik procenat ljudi koji nisu zaposleni, a koje sam sreo u poslednje vreme mi se požalilo kako je teško, kako nema posla, kako su godinama na birou, kako tonu sve dublje. U prevodu mnogi jadikuju nad sobom i ne pokušavaju ništa da promene. Mnogi smatraju državu, odnosno vlast odgovornom za loše stvari koje im se dešavaju.  

Dok čekaš biro da ti nađe posao iz snova gde nećeš ništa raditi, imaćeš svoju sekretaricu, kancelariju, službeni auto, veliku platu, vikendicu na moru, stan u centru probudi se i preuzmi odgovornost za sebe. Budi zahvalan što si zdrav i što možeš da radiš i prihvati se bilo kakvog posla dok ne iskrsne bolji. Ako ne možeš da radiš za druge pokreni se i započni sam neki posao. Znam da će većina reći kako ne mogu ništa novo da izmisle i kako sve već postoji, ali to je najgluplji mogući izgovor da se vratiš na kauč i upališ TV. Ako nećeš već da radiš za druge i da ti jedina briga bude da dobro obaviš posao onda nađi nešto što voliš, bez obzira što to postoji i posveti se tome. Na primer voleo bi da praviš šešire, a već u tvom mestu postoji neko ko pravi šešire. Postoji možda neko ko je taj posao nasledio od svog oca, a otac od dede i ne voli to što radi. Ti kreneš sa tim zato što voliš i možeš ubrzo da mu postaneš ozbiljna konkurencijam, da praviš originalne i neobične šešire, da počneš da koristiš nove materijale. Druga opcija može da bude i da kupiš taj posao od njega, a da mu otplaćuješ nekoliko meseci. Njemu bi bilo dobro, jer će dobiti neke pare za to, a tebi jer ćeš preuzeti mašine i lokal ili štagod što je vezano za njegov posao. Samo treba pitati. Ništa ne gubiš.

Spremajući za vikend zimnicu sa devojkom nešto mi je palo na pamet. Ta ideja me je odvela u prošlost i setio sam se babe i dede.

Ako su moji baba i deda mogli, zašto ne biste vi? Vi imate olakšavajuću okolnost, a to je što živite u doba interneta.

Deda je bio svestran čovek, pravio je burad, tamburice i gitare, bavio se pomalo poljoprivredom, za vlastite potrebe, skupljao pečurke i lekovito bilje i naravno pekao rakiju. Trebalo je popuniti te drvene buriće koji se ne prodaju. Sve to je voleo da radi, a dok nije otišao u penziju nije mogao da se posveti tome u potpunosti. Rano se penzionisao, negde u 40 i nekoj zbog dijabetesa. Tako je moglo u ono vreme. Živeo je u Novom Sadu, a vikendicu i zemlju je imao u Fruškoj gori. Tamo je odlazio svaki dan i to ga je održavalo. Nije želeo da sedi sa penzionerima ispred zgrade i da se karta. Bio je u punoj snazi i želeo je da bude produktivan. Do 70. godine života je na vikendicu, koja je od stana bila udaljena nekih 25km odlazio bicoklom, da bi za vreme bombardovanja do Dunava išao busom a od skele i Petrovaradina išao peške, jer nije bilo buseva redovno. Sada tek shvatam koliku je volju za životom imao i koliku je ljubav imao za tim što radi, a pre svega nezainteresovanost za dosadu.

Imao je voćnjak, baštu u kojoj je uvek bilo zdravog povrća, a i nekoliko stabala lešnika i oraha čije smo plodove prodavali. Takođe svoj hobi, pravljenje buradi je mnogo puta unovčio ili sa istim napravio kompenzaciju. Takođe je i lekovito bilje koje je skupljao i pravio čajeve znalo da donese novce, kao i rakija koju je pekao. On je čovek koji je živeo u gradu, a opet je imao volje da ide svaki dan na vikendicu i da radi ono što voli. Znam neke koji su na selu, u kući, imaju zemlju i kukaju.

Baba je, iako je ceo život bila domaćica i nije imala baš neki zavidni radni staž za penziju često popunjavala kućni budžet. U slobodno vreme, a imala ga je jer je bila domaćica i čuvala decu i unučiće kasnije, je heklala i štrikala. Štrikanje je više bilo za sopstvene potrebe, ali opet nisu se kupovale kape, šalovi, džemperu i neizbežne zepe za zimu po kući. Čak i kada proizvedeš nešto za vlastite potrebe, da li hranu, garderobu ili nešto treće opet ne tošiš kućni budžet na kupovinu toga. Ono što je babi bilo hobi, a od čega je zarađivala jeste heklanje. Heklala je stoljnjake, zavese i miljejiće i preko jedne komšinice koja je radila u Nemačkoj to uspevala veoma lepo da unovči, što je za vreme inflacije lepo popunjavalo budžet.

Takođe pored hobija ona je sa jednom prijateljicom brala kupine, pravila sok i prodavala po komšiluku. Pravila je i sok od zove koju je deda brao po Fruškoj gori i to ponekad prodavala.

Pored toga što sam odrastao uz babinu kuhinju i dedinu zdravu hranu naučio sam da za pare nikada ne treba da se brinem previše, jer ću uvek moći da ih zaradim, samo da sam živ i zdrav. Deda je govorio kako nam priroda puno toga daje, mnogo toga je besplatno, a ako ubereš više nego što ti treba možeš i prodati onima koje mrzi da uberu. Ne moraš ni iz prirode uzimati ako ne želiš, možeš posaditi svoje. Mogućnosti je puno i ko hoće da radi uvek može da zaradi, a najbitnija stvar ti je da se ne oženiš za dosadu. Ne mogu da zamislim šta bi bilo da su zakoračili u ovu internet eru. Mislim da bi visili na kupujem-prodajem 🙂

Zato ne tražite izgovore i ne kukajte, ako su mogli oni šta vama fali da probate? Pre nego što krenete da razmišljate, shvatite da su mogućnosti velike i uvidite sve čari interneta. U današnje vreme je mnogo lakše. Sve ono što su oni prodavali po komšiluku i preporukama, a neko drugi na pijaci vi možete danas na internetu.

Ono što mi je palo na pamet dok smo spremali zimnicu delim sa vama, pa možda neko sledeće godine odluči da uzme stvari u svoje ruke i da ubere novac na drvetu. Jeste novac raste na drvetu, samo ga treba ubrati.

Par saveta da zaradite, ako ste nezaposleni ili vam treba dodatni izvor prihoda.

  • Na planini možete naći svašta. Konkretno na Fruškoj gori lekovito bilje, pečurke, šipak, orahe… Treba samo ubrati i zameniti za pare. Svakako sedite kod kuće, pokrenite se, naberite na primer orahe, očistite i prodajte preko interneta ili odnesite kod nekog preprodavca na pijacu. Kilogram oraha je 800 dinara na pijaci, lešnici su skuplji, a da bi ubrali i jedne i druge ne morate ići na planinu, jer ih ima i po gradovima. Takođe i zova raste svuda, a sok mnogi vole.
  • Možete u krajnjem slučaju kupiti na pijaci kašu od šipka i napraviti džem. Teglica džema od šipka drži dobru cenu na pijacama, tako da tu možete da imate računicu. Nama od 5 litara te kaše koja košta 500 dinara i manje od 2kg šećera ispade 6 i po tegli. Mi smo ga pravili za vlastitu upotrebu, a vi možete napraviti i prodati, a iz toga ko zna šta se izrodi. Možda neka veća proizvodnja.
  • Možete praviti nakit, može se praviti od svega, samo treba mašte. Naravno nije za ovo svako, ali negde ćete se naći. Ugledajte se na decu koja od onih gumica prave narukvice i prodaju.
  • Možete da šijete jastučiće, ako neko kojim slučajem ima mašinu za šivenje i da prodajete preko interneta ili u krajnjem slučaju da poklanjate kada idete nekom na rođendan i uštedeli ste za poklon.
  • Na internetu ima toliko toga kreativnog što možete da pravite. Postoje mnogi tutorijali kako nešto napraviti, inspirativni blogovi. Samo je bitno isterati dosadu iz kuće.
  • Na internetu takođe postoje i brojni sajtovi preko kojih možete da radite, kao što su upwork, elance, 99designs i mnogi drugi. Na nekima vam ne treba ni znanje programiranja, ni dizajna, već je dovoljno da znate engleski i da znate lepo da pišete ili da znate da napravite na primer ppt prezentaciju, da dajete glas za neki reklamni spot i svašta nešto.

To su bili neki od saveta koji su mi pali na pamet, a vi razmislite, možda se negde pronađete. Bilo bi mi drago da pokrenem nekog. Pre svega imajte u vidu da novac svako sposoban može da zaradi, samo je veoma bitno da dosadu izbacite iz svog života.

 

 

Predhodne vesti