Intervju – Stefan Stanojević
30/Dec/15Kada govorimo o istrajnosti i upornosti moram pomenuti Stefana Stanojevića, koji je jedan od najupornijih i najistrajnijih ljudi koje poznajem. On se početkom ovog veka doselio u zgradu u kojoj živim. U to vreme sam već uveliko crtao grafite i imao iza sebe nekoliko svesaka i nekoliko zidova. Stefan je bio neko ko je bio fasciniram tom vrstom umetnosti i ko je bio na početku svoje karijere. Kao i u svemu, kada ste samouki, na početku treba dosta truda i rada da se popnete na prvi stepenik. Mnogi odustanu kada vide da im ne ide ili se zanesu sa tim što su napravili pa na tom nivou i ostanu. Stefan je svakodnevno vežbao i vežbao i za par godina je mogao da stane rame uz rame sa najboljim novosadskim crtačima. Od slova je ubrzo došao do likova, da bi danas mogao slobodno da kažem da je jedan od boljih crtača na domaćoj sceni, a i šire.
Pozdrav Stefane. Koje godine si krenuo sa grafitima i gde si nacrtao svoj prvi grafit?
Yo. Sve je počelo negde 2001 godine sa mojim dolaskom u Novi Sad, kada sam tebe upoznao i nacrtao svoj prvi grafit na Novom Naselju. Mislim da i dalje stoji tamo u nekom ofucanom izdanju.
Šta je to što te je održalo da budeš toliko uporan i istrajan i šta bi poručio mladima na početku karijere?
Možda bih to povezao sa mojim karakterom. Od ranih dana sam imao potrebu da se izražavam, a grafika mi je to omogućila. Kasnija motivisanost je prirodna, naravno – ako se okružiš inspirativnim ljudima. Mladima bih poručio da ne razmišljaju prekomerno o svojim krajnjim ciljevima, već da praksom dolaze do zaključaka, stavova i sledećih koraka. Jer kad uradiš recimo dizajn karaktera, tipo poster, monogram, web sajt ili nešto peto – mnogo bolje ćeš znati šta ti leži i čime bi se bavio.
U to vreme kada si počinjao nije bilo youtube-a pa si sve samostalno naučio iz svojih grešaka i gledanja drugih radova ili uz nečiju pomoć?
Kod grafita je brutalno što se masa puno druži tj. zajedno ide na crtanje. Tako da smo jedni druge inspirisali, učili jedni od drugih, “prodavali” forice, družili se i delili resurse. Verujem da je za početak to mnogo bitnije nego da se zavučeš u sobu sa internetom i napuniš glavu lepotama sveta, a kad pokušaš nešto da iscediš iz sebe – shvatiš da ništa ne kapiraš.
Vrlo brzo si počeo da crtaš likove i to veoma uspešno. Možeš li da podeliš neki savet kako si nacrtao prvog?
Prvi karakter koji sam nacrtao je portret Saše Matića – kod druga u stanu hahahha. Inače drugar radi u SNP-u kao trubač. Ali princip kod novog je – probaj. Ako nije lepo – novo je. U dizajnu mi ne deaktiviramo mine, ako ne uspe, naučio si nešto, a ostao živ.
Da li si otkrio svoj talenat i time počeo da se baviš ili si zavrnuo rukave i krenuo sa onim što si voleo da radiš, a u tom radu shvatio koliko si zapravo talentovan?
Isključivo iz rada. Čak i oni za koje sam ranije verovao da su neobjašnjivo talentovani se ispostavilo da su veliki radnici. E sad, neko kad ga pitaš kako je nacrtao iz glave, pravilno osenčenu, proporcijalnu šaku, odraslog čoveka u perspektivi, reći će ti da je talentovan, a neko će ti reći da je prošao kroz više crtačkih studija čoveka, perspektive, anatomije itd… Mislim da umetnici žele da oduševe, pa zato kriju proces. Da Vinči je secirao mrtvake da bi znao šta crta, što ta znanja nije izvukao iz svog talenta?
Imaš li podatak koliko si sprejeva potrošio do sada?
Hahahhahahahaha. Nemam. Al skup hobi. Pogotovo ako sam zarađuješ te pare kao adolescent. Znam da sam jedne aktivne godine imao oko 100 i kusur grafita, i da uzmemo odprilike oko 5 boja za svaki – jer ne crtam srebra, to je 500. 500 sprejeva x 500din, hmm… Sigurno sam mogao da se provodem za te pare – kao većina vršnjaka u to vreme.
Da li i danas crtaš i čime se još baviš?
Crtam. Bavim se: logo dizajnom, ilustracijom, leteringom, grafitima, muralima, dizajniranjem web sajtova i ikonica.
Dizajn je nekako logičan nastavak crtačke karijere. Šta ti je draže?
Dizajn nije logičan nastavak. Dizajn je prečica za novac koji većini treba. Draže mi je da se bavim sobom nego drugim ljudima – prirodno. Znači radije bih crtao za sebe i potpunije se ekspresovao nego dizajnirao za nekog – nešto. Ali to su privilegije retkih. Ja gruvam oba i naviknut sam na to.
Koliko zapravo slobode imaš u web dizajnu?
Pa web dizajn je najsiromašenija grana dizajna. Naravno da su za to delimično “kriva” tehnološka ograničenja, ali i činjenica da je to dizajn informacija. Srećom pa radim u firmi kao što je Superawesome pa uvek nađemo način da obogatimo sajt nečim kreativnim, a da to ne narušava funkcionalnost, koju bi ipak podvukao ovde.
Ja te nekako vidim u dizajnu ambalaže. Da li si bio nekada angažovan da radiš na nekoj ambalaži?
Ambalažu nisam nikad radio (izuzev grafičkog oblikovanja). Mislim da se nikad neću ni upuštati u to. Dosta mi je ovih 500 pravaca za sad.
Da li i danas, kada si već postigao cilj iz mlađih dana i dogurao još dalje radiš na usavršavanju?
Pa usavršavanje je neizbežno, da li u vidu eksperimenta, ili u vidu studije, ili u vidu softvera. Ne volim kad vidim dizajnera ili umetnika koji dostignu određeni nivo, i ne pomere se 10 godina. Činjenica je da sa određenim skill set-om u dizajnu možeš dugo da rešavaš svakakve probleme, ali s’vremena na vreme treba uneti nešto novo. To je čak i zabavno.
Koji su ti budući ciljevi?
Nemam nekih specijalnih planova. Više sam za onu “go with the flow”.
Hvala na odgovorima. Nadam se da smo pokrenuli mlađe generacije da budu uporne i da istraju u svojim idejama.