Samoća – Pesma

13/Mar/15

Jedna pesma iz 2008. godine iz faze u kojoj su bili mnogi dok nisu spoznali ljubav. Takva stanja se dese nekada u životu i nikada se ne vrate. Treba gledati napred i gledati vedru stranu života, jer je život ljubav, jedna sjajna igra. Svakodnevni rad na sebi dovodi vas na viši level. Na mentalnom i duhovnom stanju morate raditi, kako bi lakše podneli udarce i na iste zapravo i ne gledali kao na udarce. Da ne filozofiram, evo je pesma ispod.

Prolecni dani rasplamtaju ljubavni žar
Zaljubljeni šetaju, ti posmatraš ih sam
Čekaš dan i zamišljaš ljubav u svom filmu
Alkoholni snovi, dok sediš sam u dimu
Štediš zdrav razum, alkohol ga lako briše
Teško se diše, dani stavljeni u kliše
Boem više nego ikad, ideš stramputicom
Boje više nema život predstavljaš skicom
Nijanse sive i po koja crna linija
Putanja života tad’ u prvi plan izbija
Na dlanu je mirnija, tvoj život tumači
Toliko tragao ne nadaš se da ćeš naći
Romantiku i ljubav više ne očekuješ
Svoje slomljene dane u stihove kuješ
Čuješ reči :”znaš,tebi treba neka bolja”
Sve manje boljih, pa je slabija volja
Sve više onih koje te tako ispale
Lako napale, a na kraju ne bi pristale
Svaka ljubav karta, sada na pokeru gubiš
Svaku damu ljubiš onda je sa kulom rušiš

Hladno srce izmedju četiri hladna zida
Porok svaki kida, neuspeh je uzrok stida
Toplota je izvan te tvoje kocke od leda
Želiš lepotu da gledaš, al’ napolje ti ne da
Ne da ti patnja da je stavljaš na iskušenje
Znaš da jedno je realnost, a drugo su želje
Realnost tvoja gde je, dok mašta ti se smeje?
Dok maštaš da te ljubav greje, realno sve je
U svetu mašte živiš sve vidiš k’o realnost
Mašta je stvarnost, bol osetiš kao slabost
Kad se setiš tvojih malih trenutaka sretnih
Malo je potrebno za sreću, pa postaješ pesnik
Udišeš sećanje i maštu, stvarnost ne vidiš
Sadašnje dane ne živiš snovima se diviš
Nikoga ne kriviš za svoju sudbinu krivu
Život na silu obučen je u svilu sivu
Traži rešenje da se zauvek reši tame
Sve greške same, pretvaraju srce u kamen
Ljude u stene oči u lednička jezera
Pogled dubok i hladan u samoću tera