Kako u Maroko za 350€- drugi deo

25/Feb/17

Ovo je nastavak marokanske priče, a ukoliko niste upoznati pročitajte prvi deo. Krećem sa fotografijama koje nedostaju u prethodnom delu.


 

 

 

Medersa Ben Youssef
 

Menara park

Sutradan, tačnije u četvrtak smo išli busom za Esauiru. Sa taksistom smo od početnih 60 dirhama, pogodili da nas vozi za 30 do autobuske stanice Supra, nekih 3,5km. Kao i za većinu stvari, ovde možete pogađati i cenu za taksi. Moj savet vam je da imate blokčić i olovku pri ruci i da mu tražite da upiše cenu, jer se dešavalo da se nađe taksista koji od stranih jezika zna samo francuski, pa da vam traži više nego što ste dogovorili i pravi se da se niste dobro sporazumeli. Proučite na alsa.ma linije autobusa i koristite ovo prevozno sredstvo, jer je karta oko 4 dirhama u jednom pravcu. Jedino šta je nezgodno je to što je retko gde označena stanica, pa morate da pitate. Zbog ludila u saobraćaju na koje uglavnom ljudi odavde nisu navikli ne savetujem rent a car. Možete na youtube-u naći snimak “Crazy traffic in Marrakech” i uveriti se u to.

Glavna železnička stanica u Marakešu, a na 100 metara od nje, tačnije iza, sa leve strane, nalazi se autobuska stanica supra

Tri sata do Esauire, sa jednom pauzom od 20ak minita za toalet i kafu, sladoled…. Ako idete preko lokalnih turističkih agencija staće vam usput da vidite i fotografišete drvo na kome stoji nekoliko koza i brste ga, a ako idete redovnom linijom možete taj prizor videti iz autobusa. To smo videli pri povratku, ali nismo stigli da fotografišemo, pa ako vas interesuje kako to izgleda možete slike videti ovde. Put ide kroz ravnicu i nije naporan.


Prvi pogled na plažu iz busa

Za Esauiru su nam svi rekli da je mnogo mirnije mesto, da nas neće niko spopadati i vući za rukav da kupimo njegove proizvode, pa smo jedva čekali da odemo da odmorimo malo. Čim smo stigli bus su okružili lokalni prevoznici prtljaga. Oni kolicima sa dva točka, nalik prikolici za kola, samo manjoj ili prikolici sa tricikla koji služi za skupljanje sekundarnih sirovina, prevoze prtljag. Nekada kolica vuku, nekada guraju. Ponekad ih neko iz riada pošalje da dočekaju goste na stanici, ali uglavnom dođu samoinicijativno i pokušavaju da pogode posao. Ovde, kao i Marakešu u medini svako nešto radi i uglavnom nikog nije sramota, jer im to donosi prihode. Sramota je biti sposoban, a sedeti i ništa ne raditi. Esauira je simpatičan gradić, sa uzanim uličicama, oronulim fasadama, dugačkom i širokom pečanom plažom i sa dobrom ponudom ribe i morskih plodova. Mesto je poznato po dobrim majstorima za duborez i za svakakve proizvode od drveta. Jeftinija je od Marakeša i dobro je mesto za kupovinu suvenira. Zaista je, bez obzira na prvi utisak, ovo mesto mirnije od Marakeša i tek poneki trgovac će vas vući za rukav i uvlačiti u cenkanje.


Pogled sa krova riada
 

Medina Esauire
 

Tipična mesara
 

Kod Moulay Hassan Square-a se nalaze mali restorančići u kojima možete odabrati ribu i morske plodove i odmah sačekati da vam spreme. Izgledaju pomalo zapušteno, ali se trude da budu uredni. Kada smo stigli, šetali smo se tuda i odmah su svi počeli da nas obasipaju ponudama. Vratili smo se uveče i ušli u prvi lokal. U lokalu su klupe i stolovi, na jednom kraju spremaju ribu, a na drugom peru sudove, spremaju pomfrit i salatu. Tu je samo jedan mali lavabo sa razređenim tečnim sapunom gde možete da operete ruke i neizbežne mačke koje čekaju da omaste brke. Odabrali smo oradu od oko 500g i nekih 20ak komada gambora. S obzirom da su u Maroku retka mesta gde možete popiti alkohol uz ovu ribu smo pili vodu, a ne vino, a spremili su nam još i salatu i pomfrit. Sve ovo je izašlo oko 150 dirhama, što je prilično jeftino imajući u vidu da je riba sveža, navodno upecana taj dan i da je birate na licu mesta. Večera je bila ukusna i preporučujem, kad se ide od trga, prvi lokal sa leve strane. Verujem da je i u drugim lokalima isto, ali ovde sam probao pa taj mogu da preporučim. U Esauiri možete naći svećnjake i magnete za 10 dirhama, vunene, ručno štrikane kape po istoj ceni, razne drvene džidžabidže već od 10 dirhama. Mi smo set varjača od 3 komada platili 15 dh. Gde stoji cena obično se ne cenjka i bolje je platiti po toj ceni nego sa onima koji nisu istakli cenu ulaziti u pregovaranje, tamo ćete uvek proći lošije, koliko god mislili da će biti suprotno. Takođe u Esauiri možete naći dobro arganovo ulje, čiji je najveći proizvođač upravo Maroko. Cenu istog u Esauiri ne znam, mi smo kupili u Marakešu, a pogodili smo cenu od  60 dh za 160ml (dve bočice od 100 i 60ml). Koliko je čisto i da li su ga mešali sa maslinovim ili nekim drugim uljem, ne znam.


Moulay Hassan Square
 

 

 

 

Plaža i šetalište u Esauiri
 

Izlazak sunca u Esauiri, sa krova riada

Sutradan ujutru već u 9:15 smo imali bus za Marakeš. Hteli smo kasnije da se vratimo, ali je sve bilo raspordato. Sve u svemu ispostavilo se da je jedno popodne i veče sasvim dovoljno za Esauiru. Smestili smo se u riad u kom smo trebali da budemo poslednja dva dana i odakle smo trebali treći dan, rano ujutru da krenemo ka Bergamu. Taj dan je bilo preko 25 stepeni. Skuvali smo se u punoj opremi i sa prtljagom dok smo od Jemaa el Fna išli do riada. Stigli smo do mesta ge nas je navigacija dovela, ali se ispostavilo da riad nije tu. Zapravo sve te uličice i sitna crevca nisu ucrtane bile na navigaciji koju smo mi koristili. Zapravo bili smo tu, ali trebalo je nastaviti put u lavirint. Odmah su se lokalni besposličari i grbavci sjatili da nude pomoć, koja naravno nije besplatna. Pokušali smo da se snađemo bez njih, pa smo ušli u neki lokal, a onda je radnica pozvala jednog, koji je bio ljubazan, odveo nas 20 metara kroz lavirint i na kraju nam tražio za to da mu platimo, a nije pristao na cenu ispod 20 dirhama. Kod riada caka je ta što su u velikom broju u nekoj zavučenoj ulici, pa morate sa glavne ulice da skrenete levo, pa desno, pa opet levo, pa kada pogledate, tu su neki prolazi i uličice i ne liči vam da bi moglo išta da bude, ali se tu negde kriju zavučena vrata na kojima piše ime riada. Nigde nema tabla, nema oznaka, a čak ni preko bookinga se vlasnici riada, bar ovih u koje smo mi išli nisu potrudili da objasne kako da se stigne i daju detaljnu mapu. Kako nam je rekla vlasnica ovog riada, inače Grkinja koja tu živi 7 godina, kada postavi table ta ekipa kojoj je to jedini izvor prihoda, skine talbe, kako bi se turisti gubili i kako bi oni onda mogli da im “pomognu”. Da li je to neki dogovor između vlasnika riada i ekipe ili je nešto drugo po sredi ne znam, samo savetujem ako idete u neki riad da tražite da vam pošalju detaljnu mapu, gde se ide kada se skrene sa glavnog puta ili da dobro izučite više mapa.


 

Mural i Royal Theatre, preko puta železničke stanice

Na sve smo se navikli u ovom gradu, ali na ove “pilićare” i šatro pomagače nikako. Oni su svuda, kada idete u neki muzej, pa skrenete pogrešno odmah pritrčavaju, pa govore “ne tamo, moraš ovamo”, pa vi ako im se zahvalite i krenete kuda su vas preusmerili, kažu “nema na čemu prijatelju moj, daj mi nešto za moju uslugu”. Mi smo ih tada ignorisali, rekli hvala, ali nastavili svojim putem gledajući u mapu, pa i ako se izgubimo izvući će nas navigacija negde do glavnog trga ili neke veće ulice. Navigacije obično nisu grešile kada su trebale da nas izvuku do neke veće ulice, objekta ili trga.


Noviji deo Marakeša

Ostalo je još dan i po za Marakeš. Taj dan kada smo stigli iz Esauire smo odlučili da provedemo u Medini, da se cenjkamo, kupujemo suvenire i obiđemo neke delove grada koje nismo videli. Ako planirate da kupujete kožu, možete prilično dobro da prođete ako budete uporni, pa tako da kupite neku žensku torbu za čak 10€.

Naoružajte se osmehom, jer svi su oni nasmejani i ljubazni, pa vole kada ste i vi takvi, kada uživate u pregovaranju i pogađanju cene. Mi smo taj dan dobro prošli, ili možda nismo, jer smo kupili i stvari koje nam možda i ne trebaju, ali dobro će nekad doći. Mada i pored svega toga, žao nam je što još neke stvari nismo mogli da kupimo, jer nismo imali gde da ih spakujemo.


 

 

Marakeš

Poslednji dan, posle doručka u riadu smo se uputili u El Badi Palace i Bahia Palace (http://www.palais-bahia.com). Toplo preporučujem oba objekta i impresioniran sam istim. Ulaz je po 10 dirhama. U prvom možete proći podzemnim hodnicima, a i praviti zanimljive fotke sa senkama na terasi. U drugom objektu možete uživati u savršenim detlajima, paternima i neverovatno oslikanim i izrezbarenim plafonima, koji se razlikuju od prostorije do prostorije. Neke od detalja možete videti na fotografijama, a neke na sajtu, ali najbolji utisak imaćete ako odete tamo i doživite ih. Ovi vrtovi i palate su sjajna prilika da se sklonite u hlad od sunca i od gradske verve i gužve u mir i u tišinu.  Tamo možete naći vodiča koji će Vas provesti kroz objekat, ispričati o svakom detalju, a za to mu možete platiti od 20ak i više dirhama. Ima svašta zanimljivo da se čuje, ali i da se vidi.


 

 

 

 

 

El Badi Palace
 

 

 

 

 

 

 

Bahia Palace

Kada smo izašli iz ovog mira na glavni trg, tamo je bilo subotnje ludilo. Bilo je ljudi kao ni jedan dan do tada, ali ipak je bio vikend. Prošetali smo se i još malo upili marokanske energije i haosa i vreme je bilo za povratak u mir riada. Usledilo je pakovanje, spavanje i polazak na aerodrom u pola 5 ujutru. Ako imate jutarnji let i pre 5-6 treba da krenete na aerodrom obavezno dan ranije dogovorite vožnju sa taksistom ili vidite u riadu ili hotelu da vam oni dogovore svog pouzdanog taksistu. Busevi ne idu tako rano, a i taksi teško pre 6 da ćete naći, pa ako ne dogovorite dan ranije ostaje vam jedino 6-7km da idete peške do aerodroma.  Grad ujutru je sijao u nekom drugom svetlu. Van zidina starog grada široki bulevari sa drvoredima, novogodišnja dekoracija je još uvek bila upaljena, a svetiljke na putu na svakih 2-3 metra su odvajale kolovoz i biciklističku stazu. Da sam video Marakeš samo u pola 5 ujutru mislio bih da je ovo jedan grad sa uređenim saobraćajem. Usledila je stroga aerodromska kontrola. Na samom ulasku u aerodrome torbe prolaze skeniranje, a onda provera karata i predaja prtljaga, kao i predaja popunjenog formulara sa generalijama o boravku. Nakon toga opet pasoška i vizna kontrola i ponovna kontrola prtljaga, pa onda provera da li je lupljen pečat i na viznoj kontroli i onda ste slobodni do poletanja, kada vam opet gledaju pasoš. U svakom slučaju bezbednost je na veoma zavidnom nivou i pohvalio bih to. Imam osećaj da će me sada neko nazvati da vidi jesam li stigao kući 🙂

Uzleteli smo oko 7 sati ujutru i kako smo uzleteli sunce je polako krenulo da se promalja iznad Atlasa. Lep prizor. Kada smo leteli od Bergama do Temišvara sledećeg dana sunce nas je počastilo zalaskom. Volim letenje i pogled iz aviona i ove slike me svaki put iznova iznenade. Nikada nije isti zalazak, isti izlazak, isti pogled, isti oblaci… svaki let je drugačiji.


Izlazak sunca iz aviona. Iz oblaka izviruje Atlas planina.

Mislim da sam u ova dva dela obuhvatio sve što bi vam bilo interesantno, tako da sada ostaje samo da se spakujete i odete po vaše iskustvo. Štedite, jer pare date na putovanje nisu potrošene, nego uložene. Ako odvojite po 1€ dnevno, za godinu dana ćete skupiti za jedno ovakvo putovanje. Kada uvidimo koliko bespotrebnih stvari kupimo godišnje, biće nam lakše da uštedimo. Treba znati odrediti prioritete, moji su putovanja. Ako se još i ostvare poslovni kontakti i saradnje onda je to pun pogodak.


 

Sa druge strane zidina
 

Park iza koutoubia mosque
 

Dvorište jednog hotela

Cena ovakvog putovanja je relativna stvar, a zavisi kada ćete uzeti karte, kakav smeštaj ćete naći i naravno od individualnih troškova.

Ovo bi bila neka okvirna lista troškova za put: 

  • Viza za Maroko oko 20€
  • Autom od Novog Sada do Temišvara (zavisi od potrošnje i broja ljudi koji dele trošak) + parking za 10 dana 42€
  • Povratna karta Temišvar – Bergamo 10€
  • 10€ povratna za shuttle bus od Bergama do Milana (ukoliko idete u Milano)
  • Karta za prevoz u Milanu za 48 sati košta 8,25€ a važi za sav gradski saobraćaj (metro, bus, tramvaj)
  • Ako idete u Bergamo, karta od aerodroma do grada je 2,3€ u jednom pravcu, a ako ostajete manje od 24 sata možete uzeti za 5€ kartu, koja važi za sav prevoz, pa tako i za žičaru do gornjeg grada. Ako u Bergamu presedate za Marakeš i imate nekoliko sati možete izaći sa aerodroma i skoknuti do grada. U info centru možete uzeti mapu, sa planom šta da obiđete za 6 ili 12 sati.
  • Povratna karta Bergamo – Marakeš je 80€
  • U Marakešu je bus od  aerodroma do grada  3€. Vraćali smo se taksijem, a on je 15 evra kad idete ovo vreme kad smo mi išli. Mi smo delili sa nekim Francuzima iz riada, pa smo platili manje
  • Riadi su u proseku oko 30€ za dvokrevetnu sobu za noć i uglavnom je u cenu uključen doručak. Mogu da preporučim i jedan i drugi riad u kom smo odseli u Marakešu, ali onaj iz Esauire baš i ne mogu. U Marakešu su to riad Amouzan, gde je klopa bila odlična i Lilen, koji je bio i uredniji i čistiji, mada doručak malo oskudniji, ali korektan.
  • Ukoliko odsedate u Milanu preporučujem Mio Hostel gde je cena za dve noći u dvokrevetnoj sobi sa kupatilom oko 110€ sa doručkom i večerom, solidan smeštaj. Ako odsedate u Bergamu preporučujem B&B Belle Arti gde je cena oko 50€ noćenje sa doručkom, a zaista odgovara oceni od 9,4 na bookingu.

Neki drugi troškovi:

  • Povratna karta za Esauiru je 15€ po osobi, a smeštaj isto kao u Marakešu
  • Izlet u Ait Ben Haddou je 20€
  • Cena karte za gradski prevoz u Marakešu 4 dirhama
  • Ceđena narandža na ulici 4dh za čašu
  • 1kg narandži oko 3dh
  • Obrok od 25-70dh, pa i više, zavisno od toga šta jedete. Vegeterijanski tažin je recimo 45dh, u Roti d’ Oro je obrok sa slike iz prošlog blog posta 25dh
  • Ulaznice u muzeje i druge objekte od 10-70dh
  • Čaj od nane u kafiću od 10-15dh
  • Kolači u preporučenoj poslastičarnici iz prošlog posta takođe su od 4-15dh. Preporučujem krempite, baklave, mafine, pa i sve druge kolače.
  • Tažin u Ait Ben Haddou, gde vas odvedu posle obilaska je 75dh
  • Vodič u Ait Ben Haddou je 25dh
  • Za ostale stvari, gde ne piše cena pogađajte se pre kupovine i nemojte da vas bude sramota da ako kažu 200, vi ponudite 20, jer često za nešto što košta 10dh znaju da traže 100, pa ko nasedne, nasedne, ko ne zna da se cenjka dobiće za 40, a ko zna dobiće po realnoj ceni.

Uglavnom ukoliko biste išli na 9 dana, 2 noći u Milanu, onda 3 u Marakešu, pa jednu u Esauiri, još dve u Marakešu i na kraju jednu noć u Bergamu biste mogli proći za oko 350€ po osobi, pa čak i manje ukoliko ne biste išli u Esauiru, ostali manje dana ili se iskombinovali da ne ostajete u Italiji uopšte, jer 3 dana u Italiji košta kao 6 u Maroku, bar što se tiče smeštaja. Sve u svemu možete kombinovati, kako god vam odgovara.

Ako sam nešto propustio, a interesuje vas pišite mi na fb  ili Instagram.

Srećan put!

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on Pinterestshare on TumblrShare on LinkedIn